Dvorac Maldegem

Dvorac Maldegem (ponekad i Maldeghem, flamanski izgovor: «Maldehem»), danas Zgrada kulturnog centra Novi Kneževac, izgrađen je 1910. godine za grofovsku porodicu Maldegem (Maldeghem), po kojoj je i dobio ime.

U dvorcu Maldegem već nekoliko decenija je smeštena novokneževačka Narodna biblioteka „Branislav Nušić”, te je postao fokus važnijih kulturnih dešavanja u gradu.

Nalazi se u monumentalnom parku, zaštićenom spomeniku pejzažne arhitekture, u kome se nalaze čak četiri dvorca: ovaj, Dvorac Servijski-Šulpe i dva dvorca porodice Talijan, koji su u ruševnom stanju.

Plemićka porodica Maldegem poreklom je iz Belgije, tačnije iz grada u zapadnoj Flandriji koji nosi isto ime – Maldegem. Veza sa Austrijom je u tome što je i Flandrija bila deo habsburških poseda, tj. Španske Nizozemske. Tada je porodica Maldegem doživela najveći uspon, tokom 16. i 17. veka.

Porodica se odlučuje za selidbu na „obećavajući Istok” par stoleća kasnije: prvi je u tadašnju Tursku Kanjižu stigao grof Artur Maldegem, koji je bio oficir i doktor prava, ali se u njoj nije zadržao.

Rodoslov:

• Artur se venčao s Georginom Bajer, kćerkom Ota Bajera i Albertine, rođene Šulpe iz Turske Kanjiže.

• Otac Artura Maldegema bio je vitez Malteškog reda Karlo Maldegem, rodom iz Minstera i učesnik Napoleonovih ratova. Kao Napoleonov paž, morao je da Parižanima donese vest o porazu na Vaterlou 18. juna 1815. godine.

• Grof Artur Maldegem je rođen 1835. godine u Niderštocingenu u Nemačkoj.

• Nakon venčanja sa Georginom Bajer, živeo je u Požunu (današnjoj Bratislavi).

• U Požunu im se 1869. godine rodio sin jedinac Artur mlađi, koji je kasnije oženio Vilmu iz grofovske porodice Bethem i dobio četvoro dece.

• Artur mlađi umire u 34. godini života i ostavlja suprugu Vilmu sa četvoro dece i roditelje.

Prilično složen i impresivan rodoslov. Nakon sinovljeve smrti, majka Georgina odlučila je da se vrati u severni Banat i da tamo sagradi letnjikovac kako bi mogla češće biti sa svojom rodbinom.

Georgina je u Turskoj Kanjiži imala 1880 jutara zemlje u nasledstvu od svoje majke Albertine Šulpe. Počela je izgradnju dvorca 1904. godine, ali nije dočekala završetak 1910. godine – umrla je 1907.

Nakon smrti Georgine, Vilma Maldegem sa svoje četvoro dece – Marijom (1896), blizancima Karlom i Georginom (1897) i Albertinom (1901) – došla je u Tursku Kanjižu da nadgleda završetak izgradnje dvorca.

U Turskoj Kanjiži naišla je na pomoć rođaka i starateljstvo nad decom prepustila Emilu i Beli Talijanu, koji su pomagali i oko završetka dvorca. Od četvoro dece, samo je dvoje ostalo da živi u Novom Kneževcu:

• Albertina, zvana Berta, koja se kasnije udaje za daljeg rođaka svojih staratelja, Tibora Talijana

• Karlo, koji se po završetku školovanja u Požunu vratio na svoje imanje.

Grof Karlo Maldegem je doktorirao političke nauke, ali nije imao većih ambicija. Nije bio oženjen, nije se bavio politikom, bio je dobrodušan i blizak svim ljudima, uživao u lovu, čitanju i druženju. Nije se posebno interesovao oko imanja, koje je obuhvatilo proizvodnju povrća, žitarica, gajenje goveda, svinja, konja i šarana u ribnjaku.

Proizvod kojim su se Maldegemovi dičili bila je crvena paprika, po kojoj je i danas Novi Kneževac poznat (nastavak tradicije kroz fabriku „Aleva”).

Nakon Prvog svetskog rata posed mu je smanjen na 713 jutara, sa kojim je grof bez poteškoća dočekao Drugi svetski rat.

Grof Maldegem bio je izraziti antifašista i pomagao je Srbima i Mađarima da prežive ratne gladne godine. Iako se znalo na čijoj je strani bio, na kraju Drugog svetskog rata bio je zarobljen i stavljen na listu za smrtnu kaznu, ali su ga neki meštani uspeli osloboditi.

Albertina je poginula 7. oktobra 1944. na skeli iza dvorca Talijanovih. Dvorac je opljačkan, a kraj dvorca na lomači se našlo 7.000 knjiga porodične biblioteke Maldegemovih. Razvučen je vredan nameštaj, dragocenosti, porcelan i umetnička dela, među kojima su bile i dve Rubensove slike – uglavnom od strane ljudi kojima je grof pomagao za vreme rata.

Nakon oslobođenja, grof je radio razne fizičke poslove da preživi: nosio je vodu, cepao drva, bio ložač, samo da bi dobio koru hleba.

Grof Karlo Maldegem je 1961. godine odlučio da napusti zemlju i ode u Nemačku kod svojih rođaka. Vratio se pred smrt nakon osam godina, da još jednom vidi svoj voljeni Banat, i umro je 1970. godine u Majnhofenu u Nemačkoj, sahranjen u porodičnoj kapeli u Niderštocingenu.

Pre nego što je u dvorac smeštena biblioteka, tu je posle Drugog svetskog rata bilo:

• bolnica

• internat

• uprava policije

• banka

Na zidu kraj sporednog ulaza ostala je uzidana mermerna ploča sa reljefnim prikazom zaštitnika lovaca Svetog Huberta i jelena, koju je majka grofa Karla Maldegema, Vilma Bethlem, donela iz Erdelja sa imanja svoje plemićke porodice.

Dvorac grofa Maldeghema izgrađen je kao slobodnostojeća, prizemna građevina, okružena negovanim parkom, u kome su sačuvana stabla retkog drveća, a ispred je zapuštena okrugla fontana. Osnovna koncepcija određena je idejom „poljskog dvorca” kakvi su se gradili u poslednjoj deceniji 19. i početkom 20. veka u eklektičnom stilu.

• Tlocrt: Pravougaoni, približno simetričan raspored prostora

• Mansardni krov: Podužno orijentisan sa uzvišenjem središnjeg dela

• Fasada: Glavni ulaz smešten u centralni plitki rizalit, ranije sa balustradom i baroknim timpanonom sa vazom na temenu

• Bočne fasade su u istom stilu, dok je začeona fasada jednostavnog, ravnog zidnog platna

• Krov je složen, pokriven eternit pločama, nekad sa akroterijima

• Godine 2015. restaurirana su fasada, krov i stolarija, fasada u upečatljivoj žutoj boji

• Unutrašnjost čuva samo jedan portret koji podseća na doba Maldegemovih

Zgrada je u dobrom stanju.

Izvor: Dvorci Srbije – Dvorac Maldegem, Novi Kneževac