Dvorac Hertelendi-Bajić i Dvorac Hertelendi-Bajer
Jedan od najboljih primera kako se zapušteni dvorac može obnoviti i dobiti novu namenu je dvorac Hertelendi-Bajer u Bočaru.
Dvorac je podigao veliki župan Torontalske županije Jožef Hertelendi početkom 19. veka u stilu klasicizma. Selo Bočar i dvorac Telegdijevih iz 14. veka otkupio je spahija Jožef Hertelendi 1803. godine. U narednim decenijama, najverovatnije sedamdesetih godina 19. veka, u vreme velikog župana Jožefa Mlađeg, građevina je izmenjena dodavanjem bočnih kalota i dvorišnog portika.
Od kraja 19. veka prelazi u vlasništvo barona Ivana Bajića (1863–1911), sinovca Miloša Bajića, koji je na imanju živeo do kraja života. Miloš Bajić je bio veliki mecena, dobrotvor i osnivač Gimnazije u Novom Sadu.
Današnji dvorac Bajića je prizemna zgrada izdužene pravougaone osnove sa odlikama eklektike. Glavna fasada je jednostavna, sa središnjim plitkim rizalitom u kome je niz od pet prozorskih otvora sa nadvišenim arhivoltama razdvojenim plitkim pilastrima sa jonskim kapitelima. U dvorištu se nalazi ulazni trem sa šest stubova koji se završavaju jonskim kapitelima; ispod trema je kolski prolaz. Na bočnim krajevima nalaze se flankirane polukružne kule koje daju specifičan izgled ovom dvorcu.
Imanje je nekada bilo ograđeno punim zidom, od koga je sačuvana jedino dekorativna kapija od kovanog gvožđa sa stubcima na čijim vrhovima stoje dve skulpture lavova–čuvara. U ograđenom posedu od oko 7 hektara bila su smeštena dva dvorca, okružena parkom u engleskom stilu i ekonomskim objektima. Ispred dvorca nalazio se seoski trg (današnji park) u koji se pravolinijski ulivao glavni put, te se dvorac video već pri samom ulasku u selo.
Enterijer je bio bogato opremljen, ali je malo očuvano od originalnog izgleda, osim stolarije koja je u celosti sačuvana. Iz dvorišnog portika ulazi se u predvorje sa dekoracijom od drveta u rokajnom stilu. Danas je park iza dvorca uništen i pretvoren u fudbalski teren, a zgrada je zaključana. Dvorac je jedno vreme služio i kao fiskulturna sala za školsku decu. Danas je bez namene, u vrlo lošem stanju i evidentiran kao spomenik kulture.
Jedan od najboljih primera kako se zapušteni dvorac može obnoviti i dobiti novu namenu je dvorac Hertelendi-Bajer u Bočaru. Najverovatnije je podignut nakon smrti Jožefa Hertelendija Starijeg, kada su njegova tri sina — Ignjac, Mikša i Karolj — podelila imanje. Jedan od sinova podigao je zgradu na ovom mestu.
O prvobitnom izgledu nema podataka, osim geodetskih premera sela koji pokazuju da je građevina imala osnovu u obliku ćiriličnog slova „П“, kao i današnja zgrada. Krajem 19. veka dvorac sa imanjem otkupio je pivar Olajoš Bajer, koji ga je u prvoj deceniji 20. veka preoblikovao u stilu secesije.
Dvorac je prizemna građevina sa dugim bočnim aneksima. Projektovan je u secesiji, pa je oblikovanje podređeno stilu s početka 20. veka. Uglovi zgrade naznačeni su bočnim rizalitima sa snažnim pilastrima i završavaju se visokim polukružnim atikama; karakterističan je i talasasti potkrovni venac. Park je delimično očuvan, a od nekoliko ekonomskih objekata sačuvana je nekadašnja konjušnica, danas preuređena u depadans za smeštaj dece.
U dvorcu je donedavno bila smeštena duševna bolnica, a sada je centar za boravak dece u okviru nastave u prirodi. Na mestu nekadašnjeg parka danas se nalaze savremena dečja igrališta. Dvorac je obnovom dobio prepoznatljivu svetlonarandžastu boju sa belim okvirima prozora i ukrasima na fasadi. Evidentiran je kao spomenik kulture, a rekonstrukcija je sprovedena pod stručnim nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Od 25. juna 2021. objekat je u funkciji i predstavlja primer dobre prakse obnovе vrednog arhitektonskog nasleđa. U obnovu je Pokrajinska vlada uložila blizu 400 miliona dinara.
Izvor: dvorcisrbije.rs
